Ako sam ja kralj, onda je on bog fudbala


Kada živa legenda to kaže, onda svi ostali ćute i slušaju

Znate li čije su ovo riječi?

Znamo, nije lako pitanje. Jer danas se sve vrti oko Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, odnosno oko toga ko je bolji od njih dvojice. Pitanje koje dugi niz godina cijepa fudbalsku planetu na dva dijela. Ono što su nekad bili Pele i Dijego Armando Maradona, to su u savremeno doba Portugalac i Argentinac. Ipak, malo je poznato da je legendarni Pele jednog igrača smatrao boljim od sebe, što je u svijetu takvih veličina prava rijetkost s obzirom na ego koji im baš rijetko dozvoljava da priznaju da je neko možda ipak iznad njih. Pada li vam neko na pamet?

Riječ je o legendarnom Marokancu Larbiju Benbareku. Nastupao je, između ostalih, za Olimpik iz Marselja i madridski Atletiko. Mnogo su ga voleli i u Francuskoj i u Španiji. Kažu postojeći izvori – navijači Marselja pozdravljali su svaki njegov potez. U Španiji su ga zvali Božje stopalo. Uz njegovu pomoć Madriđani su osvojili domaće prvenstvo 1950. i 1951. godine. Karijeru mu je prekinuo Drugi svjetski rat, kasnije je ipak nastavio sa fudbalom, ali je zbog povrede morao da okači kopačke o klin. Poznat je i kao prvi uspješni afrički fudbaler u Evropi. Prvi je i dobio nadimak Crni biser, po kojem je kasnije postao poznat Pele. Upravo je Brazilac izgovorio onu rečenicu s početka teksta misleći na Larbija. A kada on priča, ostali ćute.

E sad, zašto smo tu?

Naizgled nema nikakve veze sa gornjim redovima, ali videćete da i te kako ima. Fudbaleri Kabilija i Bel Abesa susreću se u finalu alžirskog kupa posle razočaravajuće sezone u Ligi 1. Posebno se to odnosi na Kabiliju, najtrofejniji klub u zemlji. I jedni i drugi su na sredini tabele, gore ne mogu, teško da će ispadnu tako da je pehar kupa jedini način da se nekako izvuče sezona. Zanimljivo, ovo će na neki način biti rimejk finala starog 27 godina. Tada je Bel Abes slavio sa 2:0.

Fudbaleri Kabilija igraju 11. finale u klupskoj istoriji (pet puta osvajali kup, pet puta poraženi u finalu) i težiće osvajanju šestog pehara. Kabilija je u dobroj formi, u seriji je od sedam mečeva bez poraza, no doskoro su ovaj klub pratile velike turbulencije. Dovoljno govori da su od februara 2017. do februara 2018. godine otkaz dobila četvorica trenera (tandem Murad Rahmuni – Fauzi Musuni, Žan-Ive Šej, Azedin Ait Đudi, Nuredin Sadi). Juzef Buzidi se ispostavio kao pravo rešenje. Bar zasad…Buzidi je 2016. godine na klupi Husein Deja poražen u finalu kupa od MC Alžira (0:1) i svestan je da ovakve mečeve odlučuju detalji.
“Možemo da stignemo do šestog pehara, ali činjenica je da oba tima imaju podjednake šanse”, izjavio je trener Kanarinaca, prenosi Hafpostmagreb.

Bel Abes će pak gledati da ponovi uspeh iz 1991. godine. Ovo je tek drugo finale za Škorpione. Bel Abes u poslednje vreme igra po principu toplo-hladno, čime navijači nikako ne mogu da budu zadovoljni, kao uostalom ni samo jednim peharom u 85 godina postojanja kluba. Na jedno bar mogu da budu ponosni. Tačnije, na jednog. Bilo je tu dobrih igrača, no jedan zauzima baš posebno mesto. A taj jedan je upravo – Larbi Benbarek, koji je upravo u Bel Abesu okončao bogatu igračku i započeo trenersku karijeru.

Istini za volju, Bel Abes je pod palicom Šerifa El-Uzanija dobro startovao u tekućoj sezoni, ali su ubrzo imali drastičan pad, delom i zbog penala FIFA usled neregulisanih dugova prema igraču Džesiju MajeleuUzani se nada da će uspeti da osvoji četvrti kup u karijeri (tri osvojio kao igrač sa Oranom), da će njegovi puleni zaboraviti prvenstvene trzavice i dati sve od sebe na ovom meču. Interesantno je da su Škorpioni mnoge dvoboje u kupu rešavali u samom finišu utakmice.

(mozzartsport)

Previous Magazin "People" presudio: Pink je najljepša
Next Hapšenja u Istanbulu tokom prvomajskog protesta

No Comment

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *