Dačić: Sprovesti sve dogovoreno bez uslovljavanja


NjUJORK – Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Njujorku da je potrebno sprovesti sve što je dogovoreno između Beograda i Prištine bez dodatnih uslovljavanja i da se za sva nerešena pitanja pronađu rešenja isključivo putem dijaloga.

Dačić je na sednici SB UN posvećenoj tromesečnom izveštaju o Kosovu i Metohiji , ocenio da je situacija na KiM i dalje nestabilna i da je međunarodno prisustvo još uvek više nego potrebno.

Dačić je kritikovao članice Saveta bezbednosti UN koje traže promenu formata u kojem se održavaju sednice o Kosovu.

„Nastojanja da se smanji UNMIK i njegov budžet, promeni njegov mandat, prorede sednice SB i slično  nikako ne doprinose stvaranju povoljne klime za ostvarivanje ovih ciljeva. Ona samo unose dodatne nesuglasice kako među članicama SB, tako i između Beograda i Prištine”, istakao je Dačić.

On je naveo da debate o tome da li SB treba da posveti ovoj temi tri sata svaka tri meseca (12 sati godišnje) nisu potrebne u ovom trenutku. „Ono što je potrebno je da se sve što je dogovoreno sprovede bez dodatnih uslovljavanja i da se za sva nerešena pitanja pronađu rešenja isključivo putem dijaloga”.

„SB ima dužnost i obavezu da pomogne u pronalaženju tog rešenja i normalizaciji prilika na KiM, koji su, ne smemo zaboraviti, važni i za stabilnost čitavog regiona”, poručio je Dačić na sednici SB UN.

Situacija se na Kosovu i Metohiji promenila od 1999. ali ona je daleko od idealne i ako pogledamo bilo koji od prethodnih izveštaja generalnog sekretara o radu UNMIK-a od 1999. do danas, jasno je da se ne radi o „mladoj demokratiji” i „multietničkom društvu” koje se povremeno suočava sa ponekim izazovom kako neki pokušavaju da je predstave, naveo je Dačić.

„Ovi izveštaji i situacija na terenu nameću nam veoma važna pitanja: Da li je na prostoru Kosova i Metohije došlo do suštinskog pomirenja među zajednicama? Da li su počinioci svih zločina kažnjeni? Da li se na Kosovu i Metohiji poštuju elementarna ljudska prava manjinskih zajednica? Da li je interno raseljenim licima omogućen povratak? Odgovor na sva ova pitanja je, nažalost, ne”, istakao je Dačić.

On je istakao da je misija UNMIK prisutna već 19 godina na terenu i ona je uradila mnogo da se prilike na Kosovu i Metohiji promene, da je veliki trud uložen u stabilizaciju prilika na terenu svih ovih godina i da se zbog toga ne sme dozvoliti da se nekim ishitrenim i nepotrebnim potezima ugroze svi do sada uloženi napori.

„Upravo zato apelujem na vas da sagledate širu sliku i podržite naše napore da zajednički dođemo do trajnog rešenja”, istakao je Dačić navodeći da je Srbija i dalje uverena da je jedini put za pronalaženje dugoročno održivog rešenja dijalog i da se on mora nastaviti.

Dačić je istakao i da ne može i ne sme biti mesta za selektivnu implementaciju dogovorenog, odnosno jednostrano menjanje postignutog sporazuma.

„ZSO mora biti formirana u skladu sa Briselskim sporazumom, njegovim principima i implementacionim planom”, ukazao je ministar i dodao da se opravdano sumnja u iskrenost sa kojom Priština sa zakašnjenjem od pet godina ulazi u ovaj proces, uprkos deklarativnim najavama da će biti preduzete određene aktivnosti oko ZSO.

Naveo je da je Srbija sprovela gotovo sve, uključujući i politički najosetljivije aspekte poput integracije policije i pravosuđa.

Ukazao je da je Priština takođe preuzela obaveze potpisivanjem tog sporazuma, a najvažnija uspostavljanje Zajednice srpskih opština uprkos kontinuiranim apelima međunarodne zajednice svih ovih godina, do dan danas nije sprovela.

„Izjave koje se mogu čuti od predstavnika Prištine, poput najnovije da će formiranje ZSO biti uslovljeno dobijanjem „stolice” u UN, samo potvrđuju da Priština nema istinsku nameru da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma već da ga na najgrublji način krši”, ocenio je Dačić.

„Strahujemo da je reč o još jednom političkom manevru koji ima za cilj smanjenje međunarodnog pritiska, a ne istinskoj spremnosti da se konačno ispune preuzete obaveze”, ukazao je Dačić.

On je istakao da je zato važno da se danas u SB čuje jedinstven stav da formiranje ZSO više ne može i ne sme da čeka.

„I ne mogu se pritom ponavljati pozivi obema stranama da ispune preuzete obaveze, jer je jedna strana to već učinila, a druga nije”, poručio je ministar.

Dačić je, istovremeno, podržao poziv generalnog sekretara UN Antonija Guteresa za temeljnu istragu dogadaja od 26. marta, kada je uhapšen šef vladine kancelarije za KiM Marko Đuric, navodeci da je potrebno „preduzeti odgovarajuce korektivne mere u slucaju nepoštovanja ljudskih prava”.

On je naveo da su čitavu Srbiju, a posebno Srbe na Kosovu i Metohiji, duboko potresli i ozbiljno zabrinuli događaji u Kosovskoj Mitrovici od 26. marta.

Dačić je naveo i da je nezabeleženo u istoriji diplomatije da je glavni pregovarač srpske strane u tehničkom dijalogu sa Prištinom, bio je maltretiran i pretučen.

„Kako da posle ovakvog tretmana Marko Đurić ponovo sedne za pregovarački sto”, upitao je Dačić i istakao da su opravdanja koja je za ovaj čin Priština pokušala da pronađe u navodnom neizdavanju dozvole Đuriću da poseti Pokrajinu, apsolutno neistinita. Prema njegovim rečima, teško je ovaj čin protumačiti drugačije do provokacijom prištinske strane koja predstavlja ozbiljan udarac dijalogu i koja je doprinela narušavanju mira i bezbednosti ne samo Srba na Kosovu i Metohiji, već i čitavog regiona.

„Ona pokazuje koliko je situacija u Pokrajini krhka i nestabilna i koliko brzo neodgovorni i jednostrani potezi mogu da ugroze mir i bezbednost”, naveo je Dačić.

„Bili smo iskreno šokirani dešavanjima na KiM tog dana, ali i odsustvom adekvatne reakcije pre svega EU, kao posrednika u dijalogu sa Prištinom, čija misija EULEKS bi na Kosovu i Metohiji trebalo da brine o vladavini prava, ali i o tome kako se ponaša „Kosovska policija”. On je istakao da na delovanje specijalnih snaga „Kosovske policije” nije reagovao ni KFOR, koji bi, u skladu sa ranije postignutim dogovorima, trebalo da spreči da na sever Pokrajine, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde se pomenuti incident desio, uopšte dođu pripadnici kosovskih specijalnih policijskih jedinica.

Upotreba sile i pretnje silom ne smeju biti ni pod kojim uslovima tolerisane i zaslužuju da, bez rezervi, budu jasno i nedvosmisleno osuđene od strane svih relevantnih međunarodnih faktora, poručio je Dačić.

„Ovakve akcije nedvosmisleno potvrđuju i našu zabrinutost izazvanu aspiracijama Prištine da promenom i proširenjem mandata tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga” otpočnu proces njihove transformacije u „Kosovske oružane snage”“, rekao je Dačić ukazujući da time ne samo da bi bila flagrantno prekršena i rezolucija SB UN 1244 (1999) i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova, već bi se dodatno destabilizovala bezbednosna situacija kako u Pokrajini, tako i šire u regionu.

„U tom kontekstu, očuvanje statusne neutralnosti KFOR-a i njegovog nesmanjenog prisustva od ključnog su značaja sa stanovišta realizacije njegovog mandata”.

Podsetio je da EU i NATO nisu podržali planove Prištine da jednostrano formira „Vojsku Kosova” i izrazio očekivanje da će ostati dosledne u tom stavu i ukazao da Priština ne može imati vojsku ni ministarstvo odbrane, pa samim tim ni „vojne izaslanike”.

Ukazao je da je od suštinske važnosti međunarodno prisustvo, kao i da je neophodno zadržati dosadašnji obim nadležnosti Misije EULEKS-a.

On je ukazao da i pored obećanja iz Prištine počinioci svirepog ubistva Olivera Ivanovića nisu pronađeni ni procesuirani, a o istrazi se ne zna gotovo ništa.

Dačioć je i ovoga puta ukazao na više od 200.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca, veliki broj srušenih i spaljenih crkava, manastira i kulturno-istorijskih spomenika.

Naveo je i da je u aktuelnom izveštaju generalnog sekretara registrovan je povratak samo tri interno raseljena lica.

„Nije li činjenica da je svega 1,9% interno raseljenih lica ostvarilo održivi povratak dovoljno snažan argument ne samo za nastavak aktivnosti UNMIK-a, već i za i njihovo jačanje”, upitao je Dačić.

Naveo je i da o protivpravnom nasilju koje sprovode PIS, odnosno izostanku volje kod prištinske strane za bilo kakvo istinsko unapređenje demokratskih standarda i vladavine prava, poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, svedoče i nedavna arbitrarna hapšenja na prelazu Jarinje koja imaju za cilj stvaranje nespokoja i straha u redovima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ograničavanje slobode kretanja i obeshrabrivanje povratka interno raseljenih lica.

Istakao je i da zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji ne smeju proći nekažnjeno.

„Veoma smo zabrinuti što još uvek nije podignuta nijedna optužnica pred Specijalnim sudom za zločine počinjene od strane OVK i što se početak rada Suda stalno odlaže”, rekao je Dacičh.

On je istakao i da Srbija radi na zaštiti svojih nacionalnih i državnih interesa, poštujući osnovne postulate međunarodnog prava, prevashodno principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nastaviće da koristi sva diplomatska sredstva sa ciljem suprotstavljanja secesionističkom pokušaju Prištine koji predstavlja opasan presedan koji je, svedoci smo tome, već dao podstrek raznim separatističkim pokretima u drugim delovima sveta.

Pomenuo je da se u dužem vremenskom periodu suočavamo i sa nastojanjima Prištine da ostvari punopravno članstvo u brojnim međunarodnim organizacijama.

„Poslednji takvi primeri predstavljaju pokušaji „Kosova” da postane član Uneska, Interpola i Svetske carinske organizacije, koji su u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima međunarodnog prava i štetno i nepotrebno politizuju rad ovih međunarodnih organizacija”.

Na kraju Dačić je zahvalio svim državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova na njihovoj doslednoj podršci i principijelnom poštovanju Povelje UN i rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i onima koje su odluku o priznanju povukle ili razmatraju povlačenje.

„U tom kontekstu, želim da članicama SB koje upućuju proteste državama koje povuku priznanje, ukažem da takvi potezi ne doprinose bržem i efikasnijem rešavanju problema”, naveo je Dacičh.

Podsećajući na ulogu Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu, 100 godina od kada se srpska zastava viorila na Beloj kući, rekao je da Srbija želi da sa zapadnim zemljama nađe zajednički interes.

„Nadam se da je svima jasno da bez uvažavanja interesa Srbije i srpskog naroda, ne može da bude trajnog mira i stabilnosti na Balkanu i u čitavoj Evropi. Naša politika je politika mira i ekonomskog povezivanja i prosperiteta”, poručio je Dacičh i apelovao da se svi fokusiraju na pronalaženje kompromisnog i održivog rešenja za ovaj višedecenijski problem, kako bi ceo Zapadni Balkan konačno postao prostor trajnog mira, stabilnosti, bezbednosti i poverenja.

SAD i Britanija:Beograd i Priština da se klone provokacija, ređe sednice

NjUJORK – Predstavnici SAD i Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama pozvali su danas Beograd i Prištinu da napreduju ka normalizaciji odnosa i klone se provokacija, a istovremeno su se založili za proređivanje sednica Saveta bezbednosti UN posvećenih Kosovu.

Predstavnica SAD Ejmi Tako pozvala je dve strane da što pre sprovedu dosad postignute dogovore, a s druge strane, založila se za prestanak rada UNMIK-a i za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući svetsku organizaciju.

Ona je istakla da SAD pružaju podršku Briselskom dijalogu i veoma cene napredak EU u angažovanju radi normalizacije odnosa dve strane.

Pozvala je Beograd i Prištinu da pokažu političku volju u primeni dogovorenog.

„Srbiju pozivamo da u potpunosti sarađuje kad je reč o energetskim sporazumima”, istakla je ona.

SAD, kako je navela, čestitaju KiM na usvajanju sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, ali istovremeno izražavaju zabrinutost zbog tenzija sa Beogradom.

Hapšenje Marka Đurića navela je kao primer tih tenzija i pozvala obe strane da izbegavaju provokacije i vrate se dijalogu u cilju normalizacije odnosa.

Kad je reč o slučaju ubistva Olivera Ivanovića, predstavnica SAD pozvala je na punu i nepristrasnu istragu o tome.

Takođe, ukazala je da pretnje Srbima povratnicima nisu u duhu dijaloga.

Rusija i Kina protiv promene formata UNMIK ili sednica SB UN

NjUJORK – Rusija i Kina još jednom su se danas usprotivile inicijativi pojedinih članica Saveta bezbednosti UN da se promeni format misije UN na Kosovu ili format sednica SB posvećenih Kosovu.

Ruski diplomata pri UN Vladimir Safronkov založio se za isto tromesečno sastajanje, ističući da ruska pozicija ostaje nepromenjena kao i da Rezolucija 12 44 treba da ostane „kamen temeljac” rešenja.

Safronkov je istakao da misija UN na Kosovu treba da nastavi da igra važnu ulogu, jer je situacija daleko od stabilne, odnosno ona je, kako je naglasio, „pogoršana”.

Situacija na Kosovu daleko je od ružičaste kakvu predstavljaju zagovornici nezavisnosti Kosova, pa se čudimo namerama o povlačenju nekih međunarodnih snaga sa KiM, rekao je ruski diplomata navodeći da to može da destabilizuje Balkan u celini, ocenio je ruski diplopmata.

Istakao je i da je potrebna puna implementacija Briselskog sporazuma, navodeći da je u centru pažnje Rusije primena tog sporazuma i kreiranje ZSO.

On se obratio onima koji imaju uticaja na Prištinu da je ubede da obuzdaju one koji izazivaju tenzije.

Euleks planira da ode, a situacija je pogoršana, nema napretka u istrazi ubistva Olivera Ivanovića, koji je ubijen 16. marta, mnogo vremena prošlo, a nema informacija o toj istrazi, rekao je Safronkov.

„Istina mora da bude otkrivena što pre je moguće”, rekao je ruski predstavnik u UN.

Još jedan incident dogodio se 26. marta – nasilno hapšenje i poniženje Marka Đurića koje su izvele specijalne snage iz Pristine.

To je primer da tu nema vladavine prava, istakao je ruski diplomata.

On je rekao da „neke članice Kfora tajno obučavaju pripadnike kosovskih snaga u bazi Bondstil”.

Ruski diplomata je, pozivajući se na Rezoluciju 12 44, zatražio objašnjenje kakva se obuka sprovodi u toj bazi.

Safronikov je, takođe, zatražio da se sprovedu svi prethodno postignuti sporazumi između Beograda i Prištine, upozoravajući da ni, skoro osam godina od objavljivanja izveštaja Dika Martija, nema napretka u procesu formiranja suda za zločine pripadnika OVK.

Kako je istakao, kosovska kriza može biti rešena samo u okvirima međunarodnog prava.

Ruski diplomata je istakao da Beograd ima konstruktivan pristup i da je Rusija zabrinuta zbog pritiska na Beograd da prizna nezavisnost Kosova.

On je istakao da ne sme da bude nikakvih ultimatuma.

Safronkov je podsetio da je Savet bezbednsoti oformio Unmik i samo to telo ima pravo da odlučuje o toj misiji kao i da jednostrana mišljenja nemaju pravnu snagu.

Predstavnik Kine rekao je da rezolucija 12 44 ostaje važna pravna osnova kad je reč o odnosima Beograda i Prištine i situaciji na Kosovu, a istovremeno je pozvao na iznalaženje rešenja koje bi bilo zadovoljavajuće za obe strane.

„Pozivamo dve strane da jačaju dijalog”, rekao je predstavnik Kine.

On je istakao da SB UN treba da nastavi da posvećuje pažnju Kosovu i da Kina podržava Unmik pod rukovodstvom Zahira Tanina.

(Tanjug)

Previous Jevrejska zajednica i ambasada Izraela Zlatka Hasanbegovića proglasila nepoželjnim u BiH
Next Nekažnjeni zločini u Tuzanskoj koloni otvaraju mogućnost da budu ponovljeni

No Comment

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *