Milan Radović, ugledni bankar i potpredsjednik DNS-a, istakao je da je politička scena izgleda prilično staro te da nema novih ideja i novih lica. On je u emisiji 1 na 1 Alternativne televizije istakao da su određeni političari dugo na političkoj sceni Republike Srpske.
“Ja sam se iz želje da se nešto promijeni odlučio na politički angažman. Treba da se više bavimo ekonomijom i životom običnog čovjeka i poboljšanjem životnog standarda, naravno uvažavajući interese Republike Srpske kao entiteta i kao sastavnog dijela Bosne i Hercegovine ali ekonomija bi trebala biti u fokusu i trebali bi više da govorimo o povećanju životnog standarda”, kazao je Radović.
Govoreći o tome zašto se odlučio za DNS Radović je rekao da je to stranka centra sa stabilnom politikom i dugom istorijom i stranka je koja ima svoj stav i principe.
“Ja sam shvatio da DNS može unaprijediti ekonomiju u Republici Srpskoj i da je to jedna perspektivna stranka koja ima dobre rezultate”, ističe Radović.
Smatra ida su ljudi zasićeni jer smatraju da svojim glasom ne mogu promijeniti ništa te da zajedno trebamo razgovarati da vidimo koja ekonomska pitanja su bitna.Takođe kaže da je potrebno imati političke hrabrosti da svoje ideje promovišete kroz svoju partiju.
Komentarišući slučajeve “Bobar banke” i “Banke Srpske” ističe da je očigledno da su ove dvije banke imale veću sklonost ka preuzimanju većeg rizika što je na kraju donijelo negativne posljedice. Napominje da je najvažnije da nije napravljen domino efekat na tržištu.
“Najveća odgovornost je na rukovodstvu banaka, svaki regulator može kasnije da reaguje i spriječi dalju eroziji ali šteta se pravi davanjem nesigurnih i javnih kredita”, smatra Radović i dodaje da se od 1. januara kada je na snagu stupio novi zakon o bankama dosta napredovalo.
Svaka porodica da ima bar jednog zaposlenog člana
Radović smatra da građani danas doživljavaju da banke nisu spremne da podrže ljude u pokretanju početnog biznisa. Napominje da je tu potrebna i podrška države.
“Ljudi se danas manje odlučuju za takve rizike, gledaju kako da se zaposle u državnoj firmi ili da odu vani, to nam je svakodnevnica. Potrebni su podsticaji, povoljnije kreditne linije, potrebni su kupci za te proizvode, da imamo siguran plasman. Od ideje do realizacije zaista je dug put”, kazao je Radović u emisiji 1 na 1 Alternativne televizije.
Govoreći o začaranom političkom krugu u BiH gdje dominiraju sukobi a ne investicije Radović kaže da dok na prvom mjestu ljudi koji glasaju ne bude ekonomija taj krug se neće prekinuti.
“To će biti tako sve dok postoji strah sa jedne strane od ljudi iz Republike Srpske, a sa druge iz Federacije da će se nešto krupno desiti. Ekonomija treba da bude aktivna tema. Ključ našeg opstanka ovdje jeste odnos između Srba i Bošnjaka, i odnos Srba i Hrvata. Ako kandidujemo teme ekonomskog karaktera i dobijemo od njih odgovor a ne floskule da će ukinuti Republika Srpska možemo se dogovoriti”, ističe Radovič.
Kaže i da je ljudima sve više stalo da svoju djecu zadrže ovdje te da moramo da priđemo Evropskoj uniji i kandidovati se za njihove pristupne fondove koji će obezbjediti dodatna sredstava.
Za privredu kaže da sada stagnira ili ide nazad te da industrijska proizvodnja raste ali nedovoljno brzo.
“Republika Srpska ima dobre resurse kojima se moramo posvetiti i bolje njima upravljati. Od kada je stao rat jako malo je napora uloženo u povećanje kapaciteta elektroprivrede. Sada se tu rade neki novi projekti. Naš prvi zadatak treba da bude da povećamo proizvodnju struje i ostvarimo veću dobit i da taj novac dođe u budžet kako bi povećali standard”, ističe Radović i dodaje da je trenutana situacija da su direktne investicije u Crnu Goru veće za tri puta nego u BiH.
Napominje da DNS ima izuzetno dobar politički program u kojem dominiraju ekonomski principi.
“Želimo da svako domaćinstvo ili svaka kuća dobije jednog zaposlenog člana porodice. To je širi program da se ne može desiti da jedna porodica nema ni jednog zaposlenog člana. Najbolji studenti treba odmah da dobiju posao. To je ono što će nas vući naprijed”, izjavio je Radović.
Dodaje i da budžet treba da se posmatra sa dva aspekta – rashodovni i razvojni te da projekti moraju da budu razvojnog i prihodovnog karaktera, i da je neophodno pogledati koji regioni mogu da doprinesu povećanju BDP-a.
(ATV)
No Comment